Danijela Dvornik

Kako sam pocela trcati

Jednog dana otišla sam na Jarun sa rolama i napravila nekoliko krugova oko jezera i zaključila da se i nisam pretjerano umorila. Osim toga jednom sam pala sa rola na trticu i bilo bi bolje da vam ne objašnjavam kakav je to neugodan bol bio koji me pratio danima i apsolutno me paralizirao. I tako, nakon odrađenog treninga sa rolama sjela sam na klupu i promatrala trkaće po nasipu. Bilo je mladih, srednjih i starijih ljudi, žena i muškaraca koji su trčali i izgledalo je da to rade nevjerojatnom lakoćom. S tim razmišljanjem otišla sam kući, sjela na komp i počela istraživati trčanje za početnike po internetu i forumima. Bilo mi je bitno da znam sto me čeka i kakva očekivanja mogu imati za početak. Već ujutro sam bila na nasipu i krenula sam po naputku, malo trčanja pa malo hodanja. Nis mogla istrčati u komadu niti 20 metara a da mi se pritom  jezik  nije vukao po podu , puls mi skočio na 220, onda bi malo hodala da se smiri srce pa opet udri lagano trčanje. Taj dan sam tako odradila 1/2 kilometra. Nisam imala ni snage, ni kondicije. Iducih dana ponavlja sa isto i svaki put produživala distancu . Nakon tjedan dana odrađivala sam 1 km u intervalima trčanja i hodanja. Trkači su me prestizali takvom lakoćom da sam bila zavidna. Znala sam da moram biti uporna,  rezultati  u trčanju se jako brzo vide, naravno to ne znaci da ćete trčati neku važnu utrku za mjesec dana  ali svaki mali pomak u duzini trčanja znaci puno. Jednog ranog jutra sam tako trčala po nasipu kad me pretekao žilavi starac u 70im godinama. Prošao je pokraj mene kao olimpijac. To me dotuklo. Tako star trci ko ptica trkačica, a ja mlada troma i spora,promislila sam u sebi. Jednog dana taj žilavi i istrenirani starac je ponovo prošao kraj mene i vidjevši me kako se mučim i trčim, u prolazu mi je dobacio “Gospodo napredujete,samo budite uporni” kao da je znao da ga gledam sa ljubomorom i zavišću. Zapravo, bilo mi je drago sto je prepoznao moj trud i moju upornost. Htjela sam ga nesto priupitati ali nisam ga htjela zaustavljati. (Nitko od trkača to ne voli ako bas ne mora.) Uglavnom, tog energičnog starca srela sam na rampi koja sluzi trkačima za istezanje. Kad me vidio takvu zajapurenu i znojavu , nasmijao se i  pristojno pozdravio. A onda sam ja zapocela razgovor :

-Oprostite molim vas, već vas par dana želim  nesto priupitati ali toliko brzo trčite da mi vas je prosto neugodno zaustavljati, recite mi koja vaša tajna?

Pogledao me sa smješkom i rekao : Vidim, vi ste početnica ali uporni ste sto je dobro,svakim danom sve ste bolji, samo tako nastavite i trčati ćete kao i ja!

– Ali koliko će mi godina trebati za to?, zapitala sa ga onako pomalo začuđeno.

A onda mi je ispričao svoju priču:

Ja sam obični penzioner tu iz kvarta koji je imao svoje prijatelje i kartaško društvo s kojima bi ubijao svoje penzionerske dane na klupici u parku. To je bila naša razonoda. Tu smo igrali karte, pričali o tome sto smo jeli ili sto ćemo jesti i o politici. U nekoliko godina to moje društvo se smanjilo, Jedan je umro od teškog moždanog infarkta, nedugo zatim drugog je srce izdalo ,treći je dobio karcinom , jedino sam ja ostao živ i zdrav. Nisam imao vise društvo i kad sam malo razmišljao o njihovim sudbinama malo sam se uplasio za svoj zivot i odlučio nesto učiniti za svoje zdravlje. Prvo sam počeo ići u šetnje ali mi je to dosadilo pa sam počeo malo trčati . Zdravlje me služilo i odlučio sam da to iskoristim. Godinu dana svakodnevno trčim i trčati cu dok GOD budem mogao. To je moja tajna i moja priča. Osjećam se fantasticno, promjenio sam i prehranu i to je to. Imam unuke i zelim još malo biti s njima!

Ostala sam bez rijeci, ispred mene stajao je čovjek , ne starac, pun života i snage, fino izdefiniranog tijela koji mi je u tom trenutku pružio fascinantnu priču koja mi je u bas trebala.

– Vauuu, pa to je fantasticno , sad ste mi dali dodatni motiv da ustrajem u ovom svom ludom naumu! Svaka čast! Moram vas jednom preteći … Hahaha, to mi je cilj!

Nasmijali smo se I pozdravili se uz  ” vidit ćemo se” . I viđali bi se po stazi, pozdravljali bez zaustavljanja, svak u svome filmu trčanja. Nakon par mjeseci moji rekordi su se mijenjali i bila sam jako ponosna sto sam distancu od 3 km trčala bez stajanja. Jednom priliko sam se prijavila na maraton od 5 km, ali ne bih vise ponavljala to iskustvo, naime tempo mi je bio prebrz i jedva sam došla do cilja ali sam došla i nisam bila zadnja, bila sam negdje u sredini. Trčim jer volim prirodu , jer tada slušam glazbu i brijem u glavi neki svoj film u tempu koji meni odgovara. Sve sta vam treba su dobre patike, volja i saznanje da je to dobro za vas i vaše zdravlje. Oni koji ne mogu trčati zbog raznih problema, mogu šetati. Još ako imate vjernog prijatelja u obliku psa, imate sve preduvjete da krenete! Ali pobogu ne idite na trčanje sa prijateljicom jer nećete trčati ,vise ćete tračati , jedino ako je prijateljica trkačica onda vam može biti motivacija! Instalirajte aplikaciju Runkeeper koja vam vodi evidenciju vašeg treninga bilo da trčite ili hodate i pratite vas napredak!

Facebook Comments
Share this post